Najava otvaranja kancelarije Beograda u Briselu prošla je potpuno nezapaženo u javnosti. Ništa od buke, brujanja, histerije, napada, osuda… koje su onomad dušebrižnici izricali prilikom uspostavljanja vojvođanskog briselskog ofisa. Jer, valjda se podrazumeva da su samo Vojvođani oni nelojalni, građani drugog reda, prema kojima država Srbija evo već čitav vek gleda s podozrenjem i nepoverenjem. Beograd ne potpada ni pod jedan program prekogranične saradnje, a strukturni fondovi Evropske unije su još daleko od Srbije, tako da nije jasno šta bi mogao biti motiv za otvaranje kancelarije Beograda u Briselu, ocenjuju sagovornici VOICE. Kako navode, nedostatak polemike u javnosti i njena nezainteresovanost za ovu temu, koji su u potpunoj suprotosti sa kampanjom koja je pratila otvaranje kancelarije AP Vojvodine u Briselu 2011. godine, samo još jednom dokazuju postojanje dvostrukih aršina u političkom životu po pitanju Vojvodine.
Podsetimo, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, boraveći u Briselu 22. maja ove godine, najavio je otvarnje kancelarije Beograda u Briselu. Predstavništvo bi „po ugledu na druge kancelarije velikih gradova i regiona trebalo da doprinese boljem predstavljanju i jačanju EU podrške za projekte koji će se realizovati u Beogradu i Srbiji“.
– Za grad kao što je Beograd bitno je da bude prisutan na mestima gde se odlučuje, a Brisel je mesto gde se donose mnoge odluke koje su važne za Beograd – poručio je Vesić. Od tada je prošlo dve nedelje bez reakcija, negativnih ili pozitivnih, na ovu najavu.
APV nudi pomoć i iskustvo
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je rekao da je dogovoreno da će se budući zaposleni u kancelariji Beograda u Briselu prvo obučavati u nekom od postojećih nemačkih regionalnih i gradskih predstavništava u Briselu.
U Fondu Evropski poslovi kažu da je kancelarija APV u Briselu takođe na raspolaganju budućoj beogradskoj kancelariji.
– Svakako da smo na raspolaganju i da ćemo se sa zadovoljstvom odazvati zajedničkim inicijativama, a pre svega se radujemo što većoj raznolikosti lokalnog i regionalnog predstavljanja u Briselu – rekla nam je direktorka Fonda evrospski poslovi Vidosava Enderić.
Stalno pod paskom Beograda
Bivši pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski upozorava da je kancelarija u Briselu “skupa igračka”, ukoliko je motiv samo marketinške prirode.
– Ni sa jednim čovekom tamo ne vredi da ideš bez realnih troškova od bar 150.000 evra godišnje. Pod pretpostavkom da koristiš prostorije misije Srbije pri EU, a ne da otvoriš kancelariju ko što smo mi imali. Ja bih rekao da je to samo isključivo marketinški, a voleo bih da čujem baš šta je precizna logika iza toga – rekao je Bugarski.
Kako navodi, problem Beograda je što ne potpada ni pod jedan program prekogranične saradnje, dok je za strukturne i kohezione fondove još rano, jer su oni na raspolaganju samo zemljama članicama.
– Ne mislim da je loše to što će Beograd biti prisutan, ali ne mogu da prepoznam konkretan rezultat. Ako je to desetogodišnja priča, to onda mora da se danas kaže: mi ćemo biti prisutni narednih deset godina da bi to imalo smisla – rekao je Bugarski.
Direktor Centra za regionalizam Aleksdandar Popov za VOICE ukazuje da Beograd jeste statistički region Srbiji, ali ne u smislu u kom je to AP Vojvodina, zbog čega je pomalo začuđujuće što je pokrenuta takva inicijativa.
Još veći paradoks je, nastavlja Popov, što je ista takva najava otvaranja kancelarije od strane APV u javnosti dočekana na nož, i to ne samo od strane današnje vlasti, već i tadašnje koju je činila DS, a koja je bila gotovo identična i na republičkom i na pokrajinskom nivou.
– To je očigledno jedna politika dvostrukih aršina prema Vojvodini. Ona je stalno pod paskom Beograda, stalno se vodi priča da je separatistička, da želi da se otcepi, a niko ne sagledava kakve bi komparativne prednosti bile od tog da Vojvodina, kako se nekad govorilo, bude lokomotiva razvoja, pošto je ona najevropskiji deo Srbije i ona može da povuče druge regione u Srbiji – ukazuje Popov.
Dodaje da u Srbiji za sada postoje samo statistički regioni, ali da bi za Srbiju bilo mnogo korisnije kada bi se na taj način i stvarno decentralizovala.
Popov ukazuje da je Beograd itekako prisutan u procesu evrointegracija, za razliku od AP Vojvodine.
– Mi imamo beogradizaciju na delu i ne znam da li je Beogradu potrebna posebna kancelarija kada centralna vlast radi u njegovo ime, za razliku od Vojvodine – kaže Popov.
Sa druge strane, kažu naši sagovornici, postojanje kancelarije APV višestruko je opravdano.
U Fondu “Evropski poslovi” AP Vojvodine, u čijoj nadležnosti se nalazi i vojvođanska kancelarija u Briselu, za VOICE ocenjuju da je važan segment njenog osmogodišnjeg postojanja predstavljanje APV u procesu evropskih integracija, gde je više od 70 odsto regulative upravo namenjeno lokalnom i regionalnom nivou vlasti.
– Do sada su uspešno sprovedene i kampanje predstavljanja Vojvodine, njene ponude i potencijala, u oblasti privrede, turizma, kulture i sl. Prisustvo u Briselu takođe znači i aktivnosti kroz brojne formalne i neformalne mreže za saradnju, kroz čiji rad su različite pokrajinske institucije i agencije ostvarile tešnju saradnju sa brojnim partnerima iz svih delova Evrope – rekla je za VOICE direktorka Fonda Vidosava Enderić.
Govoreći o dometima kanelarije, Enderić napominje da su Srbiji trenutno na raspolaganju isključivo pretpristupni programi finansiranja, te nekoliko drugih programa i inicijativa namenjenih ciljevima regionalnih strategija, kao što su programi poput IPARD-a, Erasmusa, Kosmea i drugih.
– Sa druge strane, inicijativa grada Beograda da se takođe pridruži u Briselu možda je i najbolji dokaz, da ćemo sa očekivanim približavanjem članstvu u Evropskoj uniji značajno povećati domete učešća, pa u krajnjem i uticaja na evropske politike – kaže Enderić.
Bugarski smatra i da je teško objektivno izmeriti učinak kancelarije u Briselu, jer postoje politike koje se ne mogu odmah prepoznati.
– Vojvodini je važno da u svakom trenutku bude tamo prisutna upravo iz razloga regionalnih politika, iz razloga trendova, iz razloga razmena sa kolegama, iz razloga što vi tamo imate kontakte i čak i pre nego što krenu neke politike, vidite u kom pravcu će ići – naveo je on.
Da li će i beogradska kancelarija morati u Misiju Srbije?
U konkretne uspehe Kancelarije APV u Briselu, Vidosava Enderić ubraja uspostavljanje tešnjih odnosa sa relevantnim evropskim institucijama i produbljivanja regionalnih odnosa sa regijama koje imaju svoja predstavništva u Briselu. Organizovano je, kaže, više privrednih, kulturnih i turističkih promocija.
– Kroz aktivnosti koje je preduzela Kancelarija, Vojvodina je prepoznata širom Evrope kao aktraktivna privredna destinacija, posebno u oblasti poljoprivrede, industrije informacionih tehnologija i obnovljivim izvorima energije. U prethodnom periodu smo u AP Vojvodini, a uz posredstvo Kancelarije APV u Briselu ugostili delegacije italijanskih, nemačkih i belgijskih privrednika. Preko partnerskih regionalnih predstavništva, više subjekata iz AP Vojvodine je na osnovu pravovremenih informacija od strane Kancelarije uključeno u zajedničke projekte, finansirane kroz programe EU – dodaje ona.
Enderić ipak precizira da kancelarija APV u Briselu nije ekonomsko predstavništvo pokrajine, Razvojne agencije ili Privredne komore, jer u širokom opisu poslova nema za cilj direktno privlačenje investicija, iako joj jedan od ciljeva jeste promocija AP Vojvodine kao regiona interesantnog za privredu
– Kancelarija je uspostavila i održava redovne kontakte sa vodećim privrednim institucijama i organizacijama sa teritorije Kraljevine Belgije kao što su Unija valonskih privrednih komora, VOKA (najveća privredna komora Flandrije), UNIZO (udruženje malih i srednjih preduzeća), Flanders Investment and Trade, Brussels Invest and Expo, AWEX itd – ističe ona, dodajući da su Razvojna agencija Vojvodine i Privredna komora Vojvodine, posredstvom Kancelarije u Briselu potpisale više sporazuma o saradnji i razmevanju.
– Upravo u tom kontekstu, važno je pomenuti da pokrajina beleži konstantan privredni rast i smanjenje broja nezaposlenih, te da smo posebno ponosni na konstantno povećanje trgovinskih indeksa sa drugim partnerskim regijama iz Italije, Austrije, Belgije i slično – navela je Enderić.
Naša sagovornica ukazuje da će AP Vojvodina i ove godine biti zvaničan partner u okviru Evropske nedelje regiona i gradova, zajedno sa partnerskim regionima iz Italije, Austrije, Španije, Norveške, Francuske, Poljske i Grčke.
– Prethodne godine smo iskoristili priliku da predstavimo dostignuća u digitalizaciji poljoprivrede, a ove godine ćemo promovisati projekte i politike koje se sprovode u okviru projekta „OPENS19“, odnosno činjenice da je grad Novi Sad – Omladinska prestonica Evrope za 2019. Godinu – ističe Enderić, uz napomenu da se očekuje i intenziviranje saradnje sa holadskim regionom Helderland, jednim od vodećih u oblasti poljoprivrede.
Prelazak kancelarije AP Vojvodine u Misiju Srbije pri Evropskoj uniji je olakšavajuća okolnost za njeno poslovanje, pre svega zbog postojanja većeg i stručnijeg tima, ukazuju za VOICE u Fondu “Evropski poslovi”.
– Biti deo jednog većeg kolektiva, u jednom funkcionalnom i reprezentativnom prostoru kakav ima Misija u Briselu, pokazalo se do sada kao veoma uspešno, posebno u organizaciji većih skupova i događaja čiji smo bili domaćini u prethodnom periodu. Takođe, treba imati u vidu i da se na ovaj način vrši i racionalizacija ukupnih troškova budući da u samoj zgradi Misije postoje odgovarajuće prostorije za rad Kancelarije – ocenila je Enderić.
Bugarski, pak, podseća da je reč o iznuđenom rešenju i ocenjuje da je to zapravo otežavajući faktor, jer kancelarije u Briselu treba da budu neprekidno dostupne svim zainteresovanima, dok to, zbog strogih diplomatskih protokola obaveznih za ambasade, u ovom slučaju nije lako sprovesti.
Kancelarija APV postala „ispostava“
Predstavništvo AP Vojvodine bilo je sporno od samog početka. Otpora je bilo od strane Vlade Srbije i tadašnjeg šefa diplomatije Vuka Jeremića. Ipak, u novembru 2010. godine postigmut je dogovor da Vojvodina ipak dobije predstavništvo, ali pod nadzorom, u sklopu diplomatske misije Srbije u EU.
Bivši pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski kaže za VOICE da je to najbolji pokazatelj da je potpuno nebitno ko je u Beogradu na vlasti, „jer su problem uvek isti“.
– Nismo mi tu imali preteranu podršku jer se uvek na nas gledalo kao da smo mi u Briselu prisutni sa separatističkom pretpostavkom, odnosno inicijativom, što je potpuno šizofrena postavka stvari. Mi smo tamo bili zato što nam je bilo važno da održavamo dobre odnose sa drugim regijama – kaže Bugarski, ukazujući da je i u Evropi fokus na zajednici regija nego na državama.
On podseća da je Vojvodina praktično poluostrvo u EU, te da je prethodnih godina ostvarila značajnu prekograničnu saradnju sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom.
Podsetimo i da je Ustavni sud Srbije odlukom iz 2012. godine ocenio da je predstavništvo APV u Briselu neustavno, zbog čega je ono preimenovano u ispostavu Fonda “Evropski poslovi” AP Vojvodine.
– Mislim da ta vrsta objekta mora da bude reprezentativna na jedan drugačiji način. Ne možete da uđete u ambasadu bilo koje države, pa ni Srbije pri EU, tek tako. Mora ranije da se najavi i vi ne možete, na primer, sa nekog zanimljivog sastanka da kažete idemo kod mene na kafu – rekao je Bugarski.
Ocenjuje i da Beograd, ako otvori kancelariju u Briselu, sigurno neće biti primoran da je uspostavi u okviru diplomatske misije Srbije kao što je morala APV.
Dalibor Stupar (VOICE)
